Стеван Фрицман (1842-1901)
Стеван Фрицман (1842-1901)
 |
Стеван Фрицман је био човек натпросечне вољне мотивације и радне иницијативе, човек широког спектра дејства у разним привредним, финансијским, хуманитарним, културолошким и педагошким пословима.Сви ти аспекти фрицманове животне делатности нису обухваћени у овом тексту. То би требало да буде задатак будућег фрицмановог биографа. Први неготински апотекар то заслужује, јер је пример личности натпросечне креативне енергије која је снажно усталасала "жабокречину неготинског рита и целе Крајине". |
Кнежевина Србија седамдесетих 19. века чини значајан корак на плану даљег развоја здравства и народног здравља. У том смислу значајне послдеице имао је и "Закон о болницама и апотекама" (1867), усвојен на Михољданској скупштини.
Законом се одређује да сваки округ мора да има своју болницу и апотеку. Управа Крајинског округа брзо је одговорила на нови Закон о болницама и апотекама из 1867. године. Већ следеће 1868. отвара прва неготинска болница.
Окружно начелство Крајинског округа одмах после отварања болнице чини све шта је неопходно да се у Неготину отвори и апотека. Концесију за отварање апотеке добио је Словак из Пожуна (Братислава) фармацеут Стеван Фрицман, у лето, тј. 30. јула 1969. године. Исте годиине опрема апотеку, али није успео да је отвори.Зато од Крајинског окружног начелства тражи комисију за преглед апотеке и добијање дозволе за њен рад. Фрицман је добио одговор 17.01.1870. у коме Начелство одговара "да се комисија не може одредити са тога, јер Фрицман није показао средства за овакву апотеку".
Начелство Крајинског округа 18.04.1870. захтева од стручне комисије да изврши преглед фрицманове апотеке. Два дана касније, 20.04.1870., комисија долази у апотеку детаљно је прегледала и дала позитивну оцену и препоруку да апотека испуњава све прописане услове за даљи рад. Овај извештај Комисије Начелства Крајинског округа прихвата и посебним документом и одобрава рад(29.04.1870) прве неготинске апотеке власника Стевана Фрицмана.
Апотека је отворена као и болница у зградама Николе Стојановића-Лучанина. Зграда апотеке је од чврстог материјала, добро је сачувана и на њој се налази спомен-плоча постављена 11.10.1970. поводом стогодишњице неготинског апотекарства (1870-1970). Спомен-плочу поставио је Медицински центар. Зграда апотеке налази се у улици Кнез Милоша (садашњи назив, 2010), која је удаљена од занатске као и трговачке чаршије.
Зграда прве болнице била је још удаљенија од центра града, то је сада (2010) улица Карађорђева, према Мокрању са леве стране. Зграда и данас постоји као приземна кућа, знатно измењеног изгледа. На њој није постављена спомен-плоча.
Одмах после отварања неготинске болнице Стеван Фрицман је почео да снабдева болницу лековима и санитетским материјалом из своје апотеке. Све издате лекове и други материјал плаћа држава, тако што сви идати рецепти за болничке потребе преузима Крајиснки окружни начелник и окружни фозикус израчунава укупну суму новца по месецима и шаље Министарству унтрашњих дела. Тако је Фрицман издао за болницу 104 рецепта за април, мај и јун 1871. године. Укупна вредност лекова је 251 грош. Месечно то је 34 рецепта, а за њих је добијао 83,66 гроша.
Стеван Фрицман је већ после годину дана рада у Неготину покушао да га напусти и одсели у Београд. Заправо, у фебруару 1871. конкурише на место апотекара у Државној хемијској лабораторији код најпознатијег хемичара и фармацеутаФердинанд Шамса. У то време Шамс обавља више функција: управник је Државне хемијске лабораторије, ретаксатор рецепата и инспектор свих апотека. Фрицман није примљен на конкурс. Остаје у Неготину, жени се и тако цео свој радни век остаје у вароши опкољеној ритом, блатом, комарцима, без здраве воде и ваздуха. Исто се десило и његовом тасту Др. Патрицију Черњују Окружном физикусу Крајинском.
Комбинација апотекара Фрицмана и Др. Черњија као Окружног физикуса врло је занимљива, јер убрзо то постаје однос таста и зета. То је посебно значајно за Фрицмана који је главни снабдевач болнице својим лековима.
Фрицман и даље ради за болницу. У јулу, августу и септембру (1871) неготиснкој болници предаје лекове са 172 рецепта у укупној вредности од 386 гроша. За неготинску болницу фрицманова апотека испорулује све већи број лекова и разног санитетског материјала. Тако је Фрицман за шест месеци (од маја до октобра), 1875. издао 686 рецепата у вредности од 1606 гроша чаршијска. Сума од 1606 гроша је вредност која се добија када се од укупне вредности лекова одбије 30% за државу. Укупан број рецепата за болницу износи 593.
Подаци о Стевану Фрицману у архивској грађи Архива Србије скоро су искључиво подаци о рачунима око издавања рецепата и лекова за Окружну болницу у Неготину.
Апотека Ст. Фрицмана дуго је била једина у Крајинском округу, после је било много зато је Фрицман узимао апотекарске практиканте, као што је 1876. био Антон Халуб. Касније 1888. код Фрицмана је радио као администратор апотеке Рудолф Бане, који је раније радио у јагодинској апотеци (1876) са својих 18 година.
Стеван Фрицман својим радом уз помоћ својих сарадника и свог таста Др. Черњија стиче значајан капитал. То му омогућава да направи лепу и велику кућу са великом, и у Крајини, јединственом баштом, разноврсног растиња, које не постоји у Крајини.. Неговао је многе биљке неопходне за справњеље лекова.
Дошавши у Неготин 1869. Стеван Фрицман је прво упознао крајинског окружног физикуса (лекара) Др. Патриција Черњија Чеха из Шлеба. Постали су блиски пријатељи, а убрзои родбински повезани-Фрицман се жени Черњијевом кћерком Еди.
Када је Стеван Фрицман дошао у Неготин 1869. Србија има статус аутономне наследне Кнежевине са врло широком самоуправом без турског присуства. Неготин је значајна тачка на сувоземном и речном путу према Видину и Турској. Неготин је центар крајинског округа, војни, привредни, просветни и духовни центар епархије.
У Неготину Фрицман затиче неке значајне установе у друштвеном и културном животу.
Од 1853. у Неготину делује Позоришно певачка дружина, неготинско читалиште, Крајинско окружно начелство на челу са начелником генералом Ранком Алимпићем, колектив неготинске гимназије и основне школе, неготинско свештенство и црквени суд Неготинске епархије. Ту су и колективи неготинске болнице и радујевачког карантина, као и официри крајинске војне команде. Био је то значајан слој грађанске класе заједно са занатлијама и трговцима, класе која је била носилац напредних друштвених промена.
Стеван Фрицман је постао члан Позоришно-певачке дружине, а касније и Неготинског певачког друштва. То су друштва која су значајно утицала на друштвено-забавни и културни живот неготинске вароши друге половине 19. века. Поред музичких представа упражњавале су се позоришно-рецитаторске приредбе. Градска посела и балови комбиновани са музиком и декламовањем. Фрицман је и активни учесник у културном животу града, али и значајни добротовор многих друштава и њихових културних и хуманитарних акција.
Стеван Фрицман је први неготински апотекар, међутим када се види делокрухжг његових привредних интересовања,онда се стиче утисак да је он пре свега био привредник који се узгред бавио апотекарством. Радећи у Неготину Фрицман је био сведок појаве епидемија разних болести. Није била тајна ни за лаике зашто у Крајини доминирају стомачне болести. Најважнији узрок тих болести био је недостатак здраве пијаће воде и здравог ваздуха. Идеја о изградњи водовода у Неготину настала је још 1844. али ће њена реализација бити остварена тек 1887. Тачније, после неколико епидемија колере у Неготину, донте је одлука 1885. о изградњи водовода. Њени главни покретачи били си апотекар Стеван Фрицман и Окружни физикус Др. Димитрије Милићевић као Окружно начелство.
Својим хемијским анализама Фрицман указао на примере нездраве воде у вароши пуне хлора и азотних једињења. Затим је извршио и хемијску анализу два најближа извора здраве пијаће воде са богатог извора Барбарош код села Душановца и изворске воде на ближем брду Бадњеву. Узорци воде са оба извора и резултати њихове анализе послатесу управнику Државне хемијске лабораторије и инспектору свих апотека Фердинанду Шамсу у Београду. У његовом одговору о извршеној анализи воде стоји да није баш поптуно урађена, али је ипак добра из које се види повољан квалитет обе изворске воде. Фердинанд Шамс је на основу увида хемијске анализе воде, богатства самог извора и конфигурације терена према Неготину препоручио да се водовод гради и користи воду са извора Барбарош. Стеван Фрицман, физикус Димитрије Милићевић и Окружно начелство донели су ипак другу одлуку да се као извор за градски водовод користи бадњевски извор. Вероватно зато што је знатно ближи Неготину, па тиме и трошкови изградње су знатно мањи. Радови на изградњи водовода успешно су завршени и здрава изворска вода са брда Бадњева потекла је у градским чесмама 6.11.1887. године. Био је то значајан и историсјки догађај, веома значајан, на плану побољшања здравствених услова живота Главна свечаност пуштања водовода у рад одиграла се у центру града испред цркве Св. Тројице. Стеван Фрицман и окружни физикус Др Димитрије Милићевић могли су да врло задовољни напуне чаше бадњевском водом из чесме код цркве и наздраве као да је у питању божанско пиће нектар са Олимпа.
Тако су Неготинци од 1887. могли да користе здраву и укусну изворску воду. Био је то само први део идеје и плана о здравој пијаћој води у свакој градској кући. Други део водоводне приче односи се на изградњу градског водовода који ће много касније бити остварен.
У време изградње неготинског водовода (1885-1887) Стеван Фрицман се бавио и пословима финансијске природе. Крајем 19. века Неготин још увек нема ниједну кредитну установу која би могла да својом кредитном политиком подстакне бржи привредни развој вароши и Неготинске крајине.
Прва кредитна установа настаје захваљујући веома предузимљивом апотекару Стевану Фрицману. Он успева да преко Окружног начелства и Министарства народне привреде добије дозволу за оснивање Прве неготинске штедионице. Оснивачка скупштина одржана је 18. и 19. јнауара 1887. и то у Хотелу Гранд између старе и нове цркве. Скупштини присуствује и комесар Министарства народне привреде. За председникаШтедионице изабран је Стеван Фрицман, а потпредседника Стојко Здравковић, ту су и шест чланова управног одбора.
У почетку рада Неготинска штедионица успешно послује. У првих шест месеци остварује добит од 76.726,21 динар. Убрзо штедионица допуњава свој статут и одобрава кредите на непокретности, зидање зграда и за комисионе послове. Од 1891. многи акционари штедионице критикују управу штедионице и начин њиховог обавештавања чланства о свим финансијским пословима. јавила се сумња у исправност радаШтедионице. Управи је изгласано неповерење. Приликом новог формирања управног одбора за председника Штедионице највећи број гласова (165) добија Стеван Фрицман. Ни нови Управни одбор повратио поверње својих акционара. Претпоставља се да Неготинска штедионица престала са радом у последњим годинама 19. века.
Крајем 19. века у Србији се, као и у Европи, појављује филоксера, која је у великој мери уништавала винограде и тако драстично смањивала производњу виан у целој Европи. Да би се у крајинском виногорју виногради обновили и оживела производња вина виноградари су решили да оснују једно винарско предузеће, тј. винарску задругу. За председника Крајинске винарске задруге као акционарског удружења грађана, изабран је Стеван Фрицман апотекар и предузетник. Правила задруге су одобрена 1889. а задруга је основана 1890. године.
Винарска задруга закупљује од Општине Неготин преко 20 хектара земље за нове винограде. Настале су тешкоће код засада виноелозе која се у високим проценту одмах сушила. Зато Винарска задруга шаље стручњаке у Арод, Вршац и друге градове, тамо и сам Фрицман одлази 1895. и доводи два страна стручњака. Винограде Крајинске винарске задруге Стеван Фрицман показује свом познанику и госту путописцу Феликсу Каницу. Из више разлога задругу су пратиле финансијске тешкоће.Имала је велике дугове код Неготинске штедионице. Значајнији профит задруга остварује тек после десет година њеног деловања-1900. и 1901. године. Било је то касно за председника Крајинске винарске задруге Стевана Фрицмана, јер је изненада 10.05.1901. умро у Београду.
Стеван Фрицман на самом крају 19. века оснива још једно акционарско друштво: Неготинску акционарску индустријску задругу, 1899. године. Називали су је Неготинском задругом за оснивање пиваре. покретач за њено оснивање опет је био Стеван Фрицман и неки чланови управног одбора Неготинске штедионице као и неколико нових личности. У оснивачкој групи били су, поред Фрицмана, Станоје Нешић, Ђока Душановић, Димитрије Димитријевић, Димитрије Сечански, Димитрије Станојевић, Никола Димић, Сретен Манојловић, Цветко Јовановић, Илија Анђелковић, Јосиф Ђорђевић, Ђорђе-Ђока Лазаревић и Лазар Нинић.
Неготинска акционарска индустријска задруга могла је да почне са радом већ у септембру 1899. јер су јој Правила рада одобрена 28.8.1899. године. Убрзо се одржава збор акционара-71 члан са 556 акцијау вредности од 27.800 динара. Први задатак Задруге био је откуп постојеће пиваре предузетника Ђорђа-Ђоке Лазаревића. Пивара је откупљена и одмах почела са радом.
Резултати рада пиваре нису били повољни, остварена добит је била у главном скромна. То су моглида виде акционари на својим годишњим скупштинама. У 1901. години чиста добит била је само 1.917 динар. Број акционара почео је да се смањује, јер остварена добит све до 1903. није дељена акционарима. То је урађено тек на шестој скупштини акционара 1904. годин, а добит је исплаћена за 1901, 1902 и 1903. годину. Скромну зараду пивара остварује и у 1906. Укупно 2.121 динар. Са сличним успехом неготинска пивара наставља свој рад и у времену после 1906. године.
На месту неефикасне Неготинске штедионице група неготиснких трогавац и других привредника оснива Крајинску банку 1901. године. одлука је донета на јавном збору 22.4.1901, а док су Правила акционарског друштва Крајинске банке потврђена и одобрена 20.8.1901. године. То је био почетак радакрајинске банке у њеном оснивању и раду Стеван фрицманне учествује, јер је 10.5.1901. године преминуо.
Стеван Фрицман је рођен 1842. у Аустријскоом царству, тј. у Словачкој, у њеном главном граду Пожуну (Братислава). Школовао се у месту Модор, фармацију завршава на Бечком универзитету са врло добрим успехм. Од страних језика, поред матерњег словачког, говори и пише немачки и српски. Римокатоличке је исповести. У Неготин долази у 27. години, тј. 1869. године. Фрицман је једна од ретких странаца који су цео свој радни век провели у Неготину. На предлог Начелника Крајинског округа Саве Ђуковића 4.6.1900. године одликован је орденом Св. Саве V реда. Раније је већ добио одликовање Таковског крста V реда.
